Samopreispitivanje.

Ljudi, ne znam da li ce da mi verujete, a verovatno ce i da mi se smejete, ali ja polako unistavam sebe. Ne brinite, ne drogiram se, nisam se upleo sa mafijom, ne radim bludne radnje, jos uvek sam zdrav. Znaci nista od toga. Nego sam jednostavno lenj. Za nekih 15 minuta pocinje mi ispit, a ja niti sam ucio, niti sam vezbao zadatke, niti sam spremao puskice. I na kraju nisam ni otisao na ispit. Zasto sam ga prijavio nije mi jos uvek jasno. Moja devojka je sinoc otplakala, a ja cu tek da kukam od muke, kad mi se ovo moje lenstvovanje bude obilo o glavu. Evo ga Zoki je dosao kod mene, zvao sam ga malo pre. Da mu malo pokazem algoritme i ujedno ja da se malo podsetim, posto to kao malo znam iz srednje skole. A on umesto da me slusa on me drka i zeza. Jebacu ga lose! Evo sad mi prica nesto za lepi i ruzni rukopisi i samo zamajava mene i mog cimera. Nista. Mora bar ovo da odradim. Bar ovaj kolokvijum da polozim ako nista drugo. Ljudi nemojte da mi zelite srecu. Imam je koliko toliko. Pozelite mi da se opametim i da pocnem da ucim.
Pozz