Nekoliko dobrih dana (PREDOBRIH!!!!!!!!!!!!!!!)

Ljudi, da vam pricam.
Znaci nekoliko dana su mi bili sasvim OK.
Kao prvo, polozio sam pismeni iz racunara (mada cu usmeni da padnem ali koga za to briga).
Kao drugo polozio sam algoritme kolokvijum.
Kao trece probada me nesto u grudima, cu da umirem. Salim se. Necu da umirem ali me stvarno nesto probada u grudima.
Zatim, danas sam malo ucio sa Borisom za usmeni iz Racunara. Ne mnogo, ali se i to racuna.
Odmah posle ucenja smo bili na zurku kod Dzonija domca. Zakasnili smo ali nije strasno. On se posle sat vremena izgubio. Nestao covek u akciji. Mi pretpostavljamo da se ubio od alkohola, posto se jos kad smo mi stigli "zalio da mu se vrti u glavi". Zurka je bila nestandardna. Krajnje. Bar po meni. mislim svidja mi se, ali jedna od retkih te vrste. Zasto? Zato sto od narodnjaka skoro da nije bilo ni traga.Rock, R n' R, metal, disko house ili kako se vec pise i naslo se na kraju po neko kolce narodno. Mislim ja sam se odusevio. Jeste da sam malo popio, ali sam svestan svega sto je bilo. I slike cu da vam pokazem samo da ih nabavim. Da vidite face, lele mamo, ja se od sebe uplasio. Nego dalje da nastavim...
A, da. Sto sam video jedno zensko dete! To je cudo jedno. Po mojoj proceni 90-to godiste. Sve na svom mesto: grudi bujne, pozadina lepa, struk vitak. A lice! Lele, lele, lele! Pa ja sam odusevljen! Lice andjela! Ali najlepse je sto mi se osmehnula... ... ... ... ...
Ne mogu lepo da vam opisem taj osmeh. To se ne moze opisati recima. Kako se priblizavala, ja sam je gledao pravo u oci. I ona kako je stigla na stanicu (cekao sam bus kod uciteljskog), pogledala me je pravo u oci... i osmehnula se..............................................................
Osmeh. Tako nezan. Tako mio. Tako cedan! Tako zbunjen. Osmeh od koga je Sunce jace zasijalo. Osmeh andjela se ne moze porediti sa tim osmehom koji mi je slucajno upucen dana 17.04.2006. nekoliko minuta posle dva sata popodne. Pamticu ga. Takav osmeh se retko ( neko mozda i nikad nece videti) vidja. Posle toga mi se jos jednom osmehnula kad sam izasao iz autobusa. Ovog puta je bio sve od ranije osim zbunjen. Ocarala me je klinka. Oboren sam s nogu od strane jedne KLINKE. Pao sam polako u sanjarenje.
ALI KAKO JE LEPA. I KAKO LEP OSMEH. SAVRSEN.
Boze daj mi da je opet vidim. Stalno da je vidjam. Nista vise ne moras, samo da je zauvek tako lepa, da bih mogao stalno da uzivam u njenoj lepoti. U njenom osmehu...
Ah!
Da se trgnem malo. Gubim se polako.
A da. Mislim da sam upravo provalio od cega me probada u grudima. Nagnjavio sam rebro, na svom "UDOBNOM KREVETU"! Jeste smesno. Covek vise nigde nije bezbedan. HAHA!!!

Ljudi budite mi pozdravljeni! I nadam se da cete i vi nekad videti takav osmeh.

Laku noc svima i prijatne vam zelim snove!